Druga velika podela bi mogla da bude na klasične keramičke pločice sa glazurom ili porcelanske, ili kako ih drugačije zovu – gres keramika. I keramičke i porcelanske pločice se svrstavaju zapravo u kategoriju keramičkih pločica, jer se obe vrste proizvode na sličan način – od gline. Keramičke od crvene, smeđe ili bele gline dok se porcelanske proizvode od bele gline uz dodatak peska i raznih minerala. Drugačiji sastav i visoke temperature pečenja daju porcelanskim pločicama veću čvrstinu, takođe i manje su porozne pa im je apsorpcija vlage manja od 0,5 odsto. Sve to ih čini idealnim za dvorište, ali i za mesta koja su veoma prometna. Treba samo napomenuti da su keramičke lakše za obradu prilikom postavljanja, dok je gres keramika komplikovanija. Teže postavljanje i njihova cena znače da dobro treba da pazite prilikom izbora majstora.

Porcelan ima još jednu prednost, a to je da zbog njegove velike čvrstine i male poroznosti, ove pločice ne moraju da imaju glazuru. Kod takvih pločica i lice i naličje su iste boje. Takve pločice imaju istu strukturu po celoj zapremini, pa ako tokom eksploatacije dođe do manjeg oštećenja, ono neće biti preterano upadljivo. To je posebna prednost kada postavljanje napolju u pitanju. Kod klasičnih keramičkih pločica, ukoliko se oštete, još ako su svetlije boje, pojavljuje se jarko crvena unutrašnja strukura, pa je ovo oštećenje mnogo upadljivije. Zaključak bi mogao da bude – napolju i na svim podovima je najbolje postaviti porcelanske pločice, dok kod zidova može malo da se kalkuliše i uštedi bez posledica.

Preuzeto sa: krov.rs